andjelkavesna

Evo da se malo pohvalim, u poslednje vreme radila sam puno markera-obelezivaca za knjige i nekoliko cestitki. Cak sam imala prvu porudzbinu, cestitku za vencanje, velikog formata i narucilac je bio prezadovoljan. Prvo cu ipak, postaviti dve nove slike.

Ovi markeri su objavljivani na vise foruma ima ih jos puuuno, i bili su jednake velicine. Izvinjavam se, ne znam sta se dogodilo, da su ovde neki preveliki. 

I

 Eto, sve sto ruka sa paznjom i trudom napravi ima neku svoju vrednost i cenu.

  Ja sam puno svojih radova poklonila, ali ih ima...pa sam se odlucila da pokusam sa prodajom. Verujte, sve mi je nesto neprijatno.

  Svi radovi koje sam izlozila su za prodaju. Imam i dosta novih radova, narocito granicnika za knjige i cestitki.

  Po dogovoru mogu da uradim nesto i po vasoj zelji.

  Cene!?

  To je nesto sto je svima nama najteze, kako formirati cenu, jer to zavisi od toga koliko neko ceni rucni unikatni rad. Onaj koji ne ceni, otici ce kod Kineza, onaj ko ceni, obicno je u besparici, mada ima izuzetaka, a ti izuzeci kupuju u velikim galerijama, Velika dela.

 Neka, i Van Gog je gladovao, a vidite sada, koliko vrede njegova dela.

 Ja ipak ne bih da gladujem, niti od ovoga zivim, ali bih rado da prodam nesto.

 Ako znate nekoga ko se bavi komisionom prodajom ili u nekoj galeriji, gift shopu, napravite mi kontakt, bicu duboko zahvalna.

 I, dajte, narucite nesto!

Kasnije cu urediti ovde malo, ako budem umela, stavicu i nove stvari i cene, sada me obaveze zovu.

                Pozdrav, Nena

  Prirodne lepote su svuda oko nas, ali mi u zurbi, jurnjavi ne primecujemo ili retko primecujemo, nebo u sumrak, paperjast oblak, cvetic u travi.

  Samo pricamo da nam nedostaje priroda, vazduh, mir i prirodne lepote vidimo samo ako imamo srecu da negde odemo van grada.

  Suprug i ja smo bili sedam dana na Rajcu, poslednji topli dani pred ove, sadasnje, kisne i hladne.

  Mir i tisina, drvece, trava, miris borovine...

  Ja sam istrazivala biljke, sakupila sam materijal za svoje radove. Nasla sam kacun u jednoj livadi, a u sumi ljubicice.

  Malo sam setala, malo sam radila slicice, i vreme je proletelo.

  Kuca nasih prijatelja u kojoj smo boravili, delo je cuvenog arhitekte i profesora Boze Petrovica. Malo je naceta zubom vremena, ali i dalje prelepa.

 Nadam se da ste uzivali u ovim slicicama.

Pozdrav, Nena 

 Veoma sam zahvalna svima koji su posetili moj blog, iako ne umem da ga uredim, vec samo redjam tekstove, a posebno sam zahvalna svima koji su ostavili svoj komentar. Zahvaljujem na pohvalama.

Ovaj rad zahteva vreme i strpljenje, ali se ne radi sve odjednom, za jedan dan.

Zato, nije kasno da pocnete vec sada da skupljate cvece, jos ga ima i imace, a kako dolazi jesen i lisce menja boju, moze se naci listova u prelepim bojama. I sve to usput, dok ste na putu od kuce do posla ili skole. Kad ga smestite u knjigu, tamo moze stajati mesecima, pa i do sledeceg raspusta. Sliku radite kad imate slobodnog vremena, i ne mora, a najcesce i ne moze da bude gotova za jedno vece.

Vazno je da imate interesovanje i ljubav prema ovakvom hobiju, koji ne zahteva poseban likovni talenat, vec je dovoljan osecaj za lepotu, koji ima svako od nas.

Ukoliko zelite da imate neki od mojih radova, ja imam zelju da ih prodajem, pa se javite na I-mail snezana.maricic@gmail.com  Cene su zaista pristupacne, jer mi nije cilj da zaradim. Cilj mi je da i dalje stvaram iz zadovoljstva i da moji radovi nadju mesto u nekom domu, a ne da se gomilaju kod mene, pa cene odgovaraju mojim troskovima.

Na kraju, evo malo poezije, kucam ovako iz glave, omiljene stihove

                              Prica

                   Secam se samo da je bila

                   nevina i tanka,

                    i da joj je kosa bila

                    ko crna svila,

                    u nedrima golim.

                    I da je u nama pre uranka

                     zamirisao bagrem beo.

                     Slucajno se setih neveseo

                      jer volim

                      da sklopim oci i cutim.

                      Kad bagrem dogodine zamirise,

                      ko zna gde cu biti,

                       u tisini slutim,

                        da joj se imena ne mogu setiti.

                         Nikad vise.

                                            Milos Crnjanski

Toliko, do sledeceg teksta, pozdrav, Nena 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Novi pokusaj da postavim slike
• Nemam vremena
• Ruže bez trnja
• Napokon, nešto novo
• Moja prodaja
• Mesta koja rado posecujem
• Moji novi radovi
• Moj ducancic,
• Rajac, prelepa planina
• Zahvalnost

• Generalna [19]
• Otvaram ducan [1]
• Odmor i uzivanje [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom